Moj Primer: Potpuni Vodič kroz Operaciju Podizanja Kapaka

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku posebno vidljiv. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima identičnu situaciju i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna toga. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, da budemo iskreni, funkcionalnost mi nije bila glavna motivacija. Nos sam operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon povrede iz detinjstva - to sam morala da uradim. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj Izbor Hirurga: Dugogodišnje Poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je i zamisliti život pre nje. Uopšte nije postojalo pitanje ko će mi raditi ovu proceduru. Ne samo što imam apsolutno poverenje u njen rad, već je i jedna od najdetaljnijih osoba koju sam ikada upoznala. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. I pored svega toga, ipak sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i nakratko poboljšaju izgled kapaka, ali one nisu zamena za operaciju." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale lepše i otvorenije dok je efekat trajao, ali to je zaista bio samo privremeni fix. Shvatila sam da je to bio samo način da odugovlačim neizbežno.

Konačno: Odluka za Podizanjem Kapaka

I onda je konačno došla odluka. Zakazali smo podizanje kapaka za prvu polovinu januara ove godine.

Kada sam to zakazala, po svom običaju, podelila sam vest sa okolinom. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o svojim planovima, jer tako čujemo iskustva, savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam progovorila, saznala koliko je žena oko mene već prošlo kroz istu proceduru, a nijedna nije o tome javno pričala. Poštujem njihovu odluku za ćutanjem, ali lično verujem da je korisno čuti sve informacije iz prve ruke. Znati šta vas tačno čeka, od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati moj primer u potpunosti.

Proces Operacije Podizanja Kapaka: Šta Očekivati

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Hirurg mora da vas vidi, prokomentariše vašu specifičnu anatomiju i objasni sve korake. Veoma je važno postaviti sva pitanja koja vas muče tokom ovog sastanka.

Što se tiče same intervencije, podizanje kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su anksiozniji, postoji opcija analgosedacije - uz pomoć lekova se postigne stanje opuštenosti i pospanosti, tako da se ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva i učešće anesteziologa.

Jedno od najčešćih pitanja je: "Da li je bolno?" Odgovor je: ni jedne sekunde. Ne osećate bol ni tokom procedure, ni tokom oporavka. Čak ni skidanje konaca nije bolno - osećaj je kao da vam hirurg izvlači tanku strunu, a da vi ništa ne osetite.

Oporavak i Šta je bilo Posle

Kući sam otišla odmah posle intervencije. Imala sam flastere koji su delovali malo nespretno, ali osećaj je bio samo kao da nosim kačket. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata, i proces je brz i bezbolan. Nakon toga, stavljaju se tanji flasteri koji se nose narednih 6 dana.

Iznenađujuće, već sutradan sam mogla da se šetam gradom i koristim gradski prevoz. Niko me nije čudno gledao. Otečenost je bila minimalna, što zavisi i od tehnike hirurga i od individualne reakcije organizma. Već nakon 2-3 dana mogla sam da nosim šminku na celom licu, osim na očima. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dna sam imala punu šminku i snimala sadržaj za društvene mreže, srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na očima - nešto što sa spuštenim kapcima nisam mogla da uradim na zadovoljavajući način.

Modrice praktično nisu postojale. Naravno, postoje sitni ožiljci, ali oni su veoma precizno sakriveni u prirodnim naborima kože i vremenom postaju sve manje vidljivi. Danas ih se sećam jedino kada bih se zagledala u ogledalo sa nekoliko centimetara, a inače ih savršeno prekriva šminka. Suprotno tome, spuštene kapke i višak kože nisam mogla nikako da sakrijem. To je za mene bila ogromna razlika.

Završne Misli: Zašto sam Odlagala i Zašto ne Vredi Čekati

Danas se pitam zašto sam toliko odlagala podizanjem kapaka kada sam znala kakva mi je genetika i da drugo rešenje ne postoji. Odgovor je, naravno, strah. Strah od nepoznatog, strah od bola, strah od dugotrajnog i teškog oporavka. Smešno mi je što sam se plašila nečega što se nikada nije ni desilo. Nije bilo bola, oporavak je bio brz i jednostavan, a rezultat je bio sve što sam želela i više.

Jedino od čega se nisam plašila bio je krajnji rezultat. To je bio neobičan, ali divan osećaj. Na dan operacije nisam osećala nervozu ili hladne ruke. Verujem da je to isključivo zbog apsolutnog poverenja koje imam u dr Anicu Jevremović. To je osećaj koji bi trebalo da imate pored svog hirurga ako se odlučite za bilo koju sličnu proceduru. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Nova koža neće porasti, a gravitacija će i dalje vući lice na dole tokom godina. Međutim, retki su ljudi kojima je ikada bilo potrebno drugo podizanje kapaka. Ovo je investicija u sebe koja traje veoma dugo.

Nadam se da vam je moj izbor da podelim ovo iskustvo bio od koristi i da vam je moj primer pružio realnu sliku onoga što možete očekivati tokom planiranja, procedure i oporavka od podizanja kapaka.