Hrononutricija: Put ka optimalnom zdravlju i figuri bez napora

U potrazi za savršenom figurom i zdravljem, često se susrećemo sa bezbroj dijeta i metoda koje obećavaju brze rezultate, ali retko koja donosi trajno rešenje. Upravo u tom kontekstu, hrononutricija se nameće kao revolucionaran pristup koji ne ograničava količinu hrane, već se fokusira na vreme njenog unosa. Ova medicinska disciplina, zasnovana na proučavanju prirodnih ritmova našeg tela, nudi put ka postepenom, ali trajnom gubitku viška kilograma i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Suština hrononutricije leži u shvatanju da naš organizam funkcioniše po unutrašnjem biološkom satu, takozvanom cirkadijurnom ritmu. Ovaj ritam upravlja lučenjem hormona i enzima tokom dana. Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis po kome se odvijaju sve fiziološke funkcije. Hrononutricija polazi od toga da nije isto da li određenu vrstu hrane unosite ujutru, u podne ili uveče. Ako uzimamo namirnice u vreme kada naše žlezde nisu aktivne ili su prirodno u fazi odmora, dovodi se do poremećaja metabolizma. Posledica takvog poremećaja su ne samo hronične bolesti već i gojaznost, kako opšta, tako i parcijalna - taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Ključni princip je jednostavan: jesti određenu vrstu namirnica u određeno vreme tokom dana. U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, ne postoji brojanje kalorija niti spiskova recepata po danima. Primena ovih principa omogućava postepeno i trajno gubljenje viška kilograma, a takođe može dovesti do normalizacije vrednosti šećera, holesterola i triglicerida u krvi, sprečavajući nastanak dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova.

Doručak: Pokretač metabolizma i kralj obroka

Izostavljanje doručka se u okviru hrononutricije smatra najtežim mogućim prekršajem. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskočimo doručak, umesto da se prazne, rezerve masnih naslaga se dodatno pune. Idealni doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica. Naš organizam je prilagođen da samo ujutru može efikasno da vari i iskoristi takve kombinacije.

Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili deserti. Ovo je vreme kada se proizvodi endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i brojne druge funkcije. Ovde je dozvoljeno gotovo sve: tostovi, sendviči, jaja, pa čak i pita ili burek - sve u cilju "pokretanja" metabolizma i pripreme tela za dnevne aktivnosti.

Ručak: Punjenje baterija i izbegavanje pogrešnih kombinacija

Ručak je obrok koji se ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla uz povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada se ne uzima desert odmah posle ovog obroka.

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga popularna jela: šnicla sa krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete sa mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso sa hlebom ili krompirom. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama ne idu zajedno sa onima iz mesa. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Užina: Trenutak za slatkiše i voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje, ukoliko obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Voće se eventualno može konzumirati sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina već idealna.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja njegov glikemijski indeks. Na primer, unos kuvane šargarepe ili celera podiže nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, dok se drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Večera: Prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kada telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak, ćelije su zamorne i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. U tom stanju, ćelije žude za brzim šećerom kako bi ga što lakše uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina. Izvrsni izbori za večeru su masne ribe poprt skuše, lososa ili soma, zatim grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) uz mladi sir i izbor od dve ili više svežih salata. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Ključni principi hronodijete

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, neophodno je poštovati sledeća pravila:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata. Glavni obroci se unose između 8 ujutru i 20 časova.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (ručak ili večera). Ova kombinacija je jedino moguća, čak i poželjna, ujutro.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče.
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Iskustva i rezultati

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog ovoj metodi. Korisnici ističu da se radi o načinu života, a ne privremenoj dijeti. Gubitak kilograma je postepen, ali trajan, a organizam se ne dovodi u stanje stresa usled gladovanja. Mnogi navode gubitak od 1kg nedeljno, uz istovremeno poboljšanje nivoa energije, kvaliteta sna i opšteg osećaja vitalnosti. Važno je napomenuti da su se mnogi osećali sitije i manje gladni tokom dana, što je omogućilo lakše pridržavanje režima.

U praksi se mogu naći slučajevi gubitka i preko 10kg, mada je najčešće reč o 6-8kg u periodu od nekoliko nedelja. Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete - telo poprima oblike prema urođenoj, fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, široki kukovi ili debele butine nisu nužno pokazatelj konstitucije, već posledica nepravilnog nutritivnog režima.

Hrononutricija i tretmani za lokalizovane masne naslage

Iako hrononutricija može značajno da pomogne u uklanjanju masnih naslaga, postoje slučajevi gdje je za postizanje željenog izgleda potrebna dodatna pomoć. U takvim situacijama, različiti estetski tretmani mogu biti od koristi. Treba imati na umu da su ovi tretmani ozbiljni medicinski zahvati koji zahtevaju konsultacije sa stručnjacima.

Jedna od metoda je lipoliza, procedura koja podrazumeva razbijanje i uklanjanje masnih ćelija. Postoji više vrsta lipolize, a svaka ima svoje indikacije. Druga poznata metoda je liposukcija, hirurški zahvat uklanjanja masnih naslaga. Za one koji žele da istovremeno uklone višak masnog tkiva i zategnu kožu, opcija je dermolipektomija. Ovaj zahvat je složeniji i podrazumeva uklanjanje masnih naslaga zajedno sa viškom kože. Još jedna tehnika je lipotransfer, gde se vlastito masno tkivo, prethodno uklonjeno liposukcijom, koristi za oblikovanje drugih delova tela, poput popunjavanja obraza ili poboljšanja kontura tela.

Za manje, lokalizovane naslage, neinvazivne procedure poput anticelulit masaže mogu dati dobre rezultate. Anticelulit masaža ima za cilj da poboljša cirkulaciju i razbije naslage masnih ćelija. Redovne anticelulit masaže mogu doprineti glatkoći kože. Postoje različite tehnike anticelulit masaže, a mnogi saloni nude pakete anticelulit masaža za postizanje boljih rezultata. Uz pravilnu ishranu, anticelulit masažom se može unaprediti izgled kože. Iako anticelulit masaža neće ukloniti velike količine masti, može biti koristan dodatak ukupnom planu za oblikovanje figure.

Zaključak: Put ka trajnoj promeni

Hrononutricija nije još jedna prolazna dijeta, već promena životnog stila koja poštuje prirodne ritmove našeg tela. Oslanjajući se na naučne principe, ona nudi put ka trajnom rešavanju problema viška kilograma i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja. Ključ uspeha leži u doslednosti, strpljenju i razumevanju da je hrana naš saveznik, a ne neprijatelj. Kada je unosimo u pravo vreme, na pravi način, naše telo vraća zauzvrat energiju, zdravlje i prirodnu, uravnoteženu figuru.